Mihajlović vratio vreme i pričao o ratu, Arkanu, Međugorju...

Siniša Mihajlović je danas proslavio jedan veliki jubilej - 50. rođendan. U skladu sa tim, bivši reprezentativac i selektor je u razgovoru za Gazzetta dello Sport govorio otvoreno o svom životu, Arkanu, kao i rodnom Vukovaru. 

Venger se vraća poslu i to u Čelsi?

Nismo želeli da prenesemo ceo intervju, izdvojili smo ono najzanimljivije. 

Rat na prostoru bivše Jugoslavije

''Svi ratovi su odvratni, ali bratoubijanje koje smo mi proživeli u bivšoj Jugoslaviji nešto je najgore što se može dogoditi. Prijatelji koji su pucali jedni na druge, slomljene porodice. Video sam kako moj narod pati, gradovi su uništeni, svi pobijeni. Moj najbolji prijatelj je uništio moj dom. Moja mama je Hrvatica, otac Srbin. Kada su se preselili iz Vukovara u Beograd, mama je zvala svog brata Ivu i rekla mu da dođe u našu kuću. A moj ujak je rekao 'Što si odvela muža? Ta srpska svinja je trebala ostati tu da ga zakoljemo.' Takva vam je bila tadašnja klima.'''

Arkan

"Posvetio sam mu čitulju. Bio mi je prijatelj, bio je vođa navijača Crvene zvezde. Uvijek se ponašao dobro prema nama, igračima iz kluba i reprezentacije. On je čak uhvatio mog ujaka Ivu i spasio ga je. Hteli su ga ubiti, ali Arkan nije dao. Nazvao me je na telefon odmah. O Arkanu sam pričao puno puta. O tome da sam ga poznavao pre rata, o tome da sam osudio njegove zločineu. Moraju proći barem dve decenije kako bismo mogli objektivno proceniti šta se dogodilo. Bilo je to razarajuće za sve. Ovo što ja kažem, isto mogu reći Hrvat ili Bosanac. Proživjeli smo ludilo u prošlosti.''

Vukovar

''Rođen sam u Vukovaru koji je za mene bio najljepši grad na svetu. Zatim je postao simbol rata. Nakon rata sam došao u Vukovar. Nisam se mogao oriijentisati. Samo skeleti zgrada, nagomilani za stvaranje rovova. Ptice nisu letele. Nije bilo ni pasa na ulicama. Bio je to grad duhova.''

Međugorje

''Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Znam priznati i svoje greške, znam dati i primiti izvinjenje i uvek sam spreman za dijalog. Smatraju da sam tvrd čovek. To je istina. I bolje da me ne provociraju. Ali i čovek s mudima može biti dirnut. Kad sam prvi put došao u Međugorje, plakao sam kao dete, nisam mogao zaustaviti suze. Osetio sam se jačim. Više sam bio taj dan čovek nego ikada u životu."

Savršena utakmica

"Bila je to prva utakmica između Hrvatske i Jugoslavije nakon rata. Igrala se druga utakmica u Zagrebu. Te smo večeri izborili plasman na Euro 2000. Završilo se 2:2, a ja sam asistirao za oba gola. Novine u Srbiji dale su mi ocenu 10.''