Mitar: Nisam ni brz ni spretan
Aleksandar Mitrović je prava senzacija ove godine u Premijer ligi. Za jako kratko vreme postao je miljenik navijača Fulama i strah i trepet svih defanzivaca u Engleskoj.
Ovo je odluka u vezi sa Pavkovim
Govoreći za tamošnje medije srpski reprezentativac objašnjava da mu rad u teretani mnogo pomaže i da mnogo, baš mnogo vremena provodi u teretani.
"Moje telo je moje najveće oružje. Moram da budem snažan, da se osećam moćno", počeo je Mitrović.
"A i sviđa mi se da radim u teretani, potrebna mi je. Čak i na slobodan dan. Ustanem rano, odem da vežbam, tamo doručkujem i tek onda se vratim porodici. Shvataju me kod kuće, to je moj posao. Jer ja nisam brz. Nisam ni spretan. Nisam Rahim Sterling, zar ne? Zato moram da kosristim snagu u igri, u šesnaestercu moram da budem najjači".
Kaže da se često desi da ima osećaj da se bavi rvanjem, a ne fudbalom, kada je u duelu sa defanzivcima u Premijer ligi.
"Odrastao sam na Alenu Šireru i Didijeu Drogbi. Sada se, međutim, igra drugačije, Treneri traže brže igrače, fudbal se menja. A ja nisam takav igrač. Imam, ipak, svoje kvalitete. Defanzivci u Premijer ligi stvarno su mnogo jaki. Ponekad mi se čini da se više bavim rvanjem nego fudbalom. Recimo, posle utakmice sa Barnlijem bio sam baš umoran. Ali više od borbe nego od trčanja. Morate da im pokažete da se ne plašite. Ako vam zadaju udarac, vi morate da njih udarite jače. Pokušavam da igram svoju igru i to je kao rat za mene. Uradiću sve da dobijem duel, ali posle posle utakmice tu je rukovanje. Poželim rivalu sve najbolje. To je sport, poštovanje".
Ono što ga čini posebni je to što svaki gol slavi sa dosta emocija.
"Kad dođem kući moj dvogodišnji sin Luka radi to isto i smeje se. Moram da nastavim, zar ne? Fudbal je igra strasti i kada date gol emocija negde mora da izađe".
Prisetio se i trenutka iz detinjstva kada su ostala deca i on kamenovali neki voz.
"Ne znam šta se dogodilo, ali znam da nisam bio sam. Bilo je oko sotinu dece i svi su gađali. Moj kamen je razbio staklo i pogodio mašinovođu. Bio sam nevaljao kao klinac. Otac je uglavnom bio blag prema meni, ali umeo je nekoliko puta i da me izudara po dupetu. Dobro se toga sećam. Ipak, bio sam srećno dete. Roditelji su uvek bili uz mene i uradili su sve da me sklone sa ulice".
Mitar je dete Partizana.
"Gotovo da uopšte nisam igrao u mlađim katgeorijama. Prošao sam celu akademiju Partitana a nisam igrao. Bio sam nekako uvek sićušan za svoje godine. Tada mi je otac rekao da moram da radim mnogo više od ostalih kako bih uspeo. Iznenada sam izrastao. Tako sam oko šest meseci igrao za omladince i odmah prešao u prvi tim. Navikao sam na naporan rad. Želim da radim. I moram, ne želim da lažem sebe. Ovo nije san. Realnost je".
Želi da se zahvalio Jokanovića na ukazanoj šansi.
"Malo je reći da sam bio srećan. Sada pokušavam da vratim Jokanu jer je sve učinio da me dovede. Ponekad ću dati gol, ponekd ne, ali uvek dajem 100 odsto".
Igra u Fulamu, ali i dalje studira poteze Širera.
"On je i dalje moj heroj. Naravno da je bio u pravu kada me je kritikovao. I moj otac kaže isto. Poznajem sebe, znam kada sam loš. Alan je legenda, Engleska više nikada neće imati takvog napadača".
U Londonu je drugačije nego u Njukaslu i to mu prija.
"Skroz je drugačije. Za početak, ne moram da se maskiram kada izlazim. Niko me ne prepoznaje i ne zaustavlja na ulici. Lepo je".
JOŠ SPORTA:
