Darko Pešić je osvojio šesto mjesto u sedmoboju na dvoranskom prvenstvu Evrope.
DARKO PEŠIĆ ZA SUPERSPORT365: Ništa nije nemoguće!
Darko Pešić je napravio izuzetan rezultat na EP u dvorani koje je prije desetak dana održano u Srbiji. Nije samo Darko osvojio šesto mjesto u sedmoboju, nego je i dokazao da se iz manjka uslova i novca mogu dostići vrhovi kojima težimo. Darko je u Evropi u ovom trenutku u najatraktivnijoj atletskoj disciplini na šestoj poziciji, što mi kao država u najvećem broju segmenata možemo samo da sanjamo. Nije samo Pešić specifičan po tome. Tačnije, nijesu samo Pešići specifični po tome. Na Cetinju osim Darka, imamo i Dragana i Danijelu, atletičare koji se bave istim ili sličnim disciplinama. Dragan je, kao i Darko, višebojac, a to isto je i Danijela. Pešići su postavili monopol na nacionalne rekorde i prva mjesta, a počeli su u školi, kod Iva Popovića, preskačući garnišne i strahujući da će glave izudarati o trošni plafon. Ovo nije priča o Darku, ovo je priča o boljoj Crnoj Gori, onoj koja je spremna da ne traži alibije, onoj koja se ne žali, nego pretrčava i preskače i prebacuje svoje visoko postavljene kriterijume. U svakom komšiluku, trebaju nam takvi. A ispratili smo ga na takmičenje, nijesmo znali šta imamo.
''Iskreno, ja sam ovo očekivao. Ja sam čovjek koji uvijek puca na visoko. Znao sam da mogu da dođem do ove pozicije, da budem plasiran između petog i sedmog mjesta. Nijesam očekivao ovako dobre rezultate, to je takođe istina. Drugi su bili skromniji i spustali očekivanja, ja nijesam takav. Ja sam se nadao i bronzanoj medalji, trener je bio zadovoljan i desetom pozicijom, ali znao sam da je ovo moje vrijeme. Ovo je prvo veliko ozbiljno takmičenje za koje sam bio u potpunosti spreman. Prethodnih godina to nije bilo tako, umor, povrede, pa i desetboj sedam dana prije prošlog evropskog prvenstva, pa sam i odustao. Ovo je bilo prvenstvo na kojem sam vjerovao apsolutno više od svih i to je i najbitnije. Sportista mora da više vjeruje od ostalih.''
Kako da to niko nije najavio, vjerovatno niko u Crnoj Gori, barem laička javnost ili onaj dio javnosti koji misli da se razumije u sport, nije shvatio da imamo tako darovitog atletičara koji je na korak od najboljih u Evropi?
''Ja sam bio zagonetan, iskreno, kada sam dobijao takva pitanja, jednostavno sam bio misteriozan, ne volim da pričam pred velika takmičenja kakvi su moji dometi. Bio sam u životnoj formi, znao sam da mogu mnogo, ali nijesam da se riječima dokazujem, nego rezultatima.''
Prija li ti sada popularnost, vi iz atletike ste uglavnom po strani?
''Prijatno sam iznenađen, nekako je sav naš pokret dobio pažnju koju zaslužuje. Ranije su i Marija Vuković i Kristina Rakočević i Danijel Furtula uradili velike stvari, ali čini mi se da su tek sada ljudi svjesni da mi možemo da napravimo nešto značajno u seniorskoj konkurenciji. Jeste, to šesto mjesto je donijelo mnogo toga, ali čini mi se da je još značajnije bilo to moje prvo mjesto na hiljadu metara i taj finiš gdje sam oduševio ljude.''
Mora se priznati da si svojim rezultatima od starta učinio da ljudi taj finiš borbe u sedmoboju gledaju sa uživanjem, nacionalni rekordi, lični rekordi, osmo mjesto na kraju prvog dana?
''Sve je krenulo kako treba, 60 metara samo istrčao lični rekord, odlično sam skočio i u dalj, iako sam imao još bolji rezultat, ali tehnički neke stvari nijesam uradio kako treba. Ipak, to je bilo dovoljno za nacionalni rekord. Onda sam osvojio prvo mjesto u bacanju kugle, skočio u vis odlično i to je bilo dovoljno za osmo mjesto na kraju prvog dana. Kasnije sam čuo da su mnogi samo mislili o tome da na toj poziciji i ostanem, ali taj rezultat je skrenuo pažnju, pa sam drugog dana imao mnogo veću podršku. Ljudi su pratili preko livestream-a, preko drugih televizija, eto ja se nadam da će ovaj uspjeh, ali i mojih kolega doprinijeti da neka crnogorska televizija isprati to što mi radimo na nekom velikom takmičenju.''
Da li se ranije događalo da isti čovjek pobijedi u bacanju kugle i trčanju na 1000m?
''Dešavalo se, ali ko god je ranije pobijeđivao u bacanju kugle, to je bio neki osrednji rezultat, nešto više preko 15 metara. Onda je normalno da se trči dobro. Ja sam bacio 16,08 i imao vrhunski rezultat na 1000m. To nije ostalo neprimjećeno, bivši svjetski rekorder u desetoboju je to prokomentarisao jer je on ranije bio prvi u kugli i drugi na trčanju i oborio evropski rekord, pa je istakao da se vraćaju na veliku scenu desetobojci koji su dobri u svim disciplinama.''
Takmičari u višeboju su posebni, čini se, tvoji rivali su uvijek znali aplauzom da pozdrave svaki tvoj dobar rezultat?
''Kod nas ne postoji rivalstvo, možda postoji na neki čudni način. Niko ne gleda da li je neko osvojio 10 ili 20 bodova u nekoj disciplini. Kada dođu finalne discipline, svi smo svjesni da je naša muka zajednička. Treba sakupiti snagu za tu poslednju disciplinu i dati sve od sebe i onda ne ostaje ništa drugo nego da se podržavamo. Mi smo po čitav dan zajedno, imamo zajedničku sobu za odmor, tu pričamo, zezamo se, igramo igrice, jednostavno samo tražimo način da ne razmišljamo o borilištu i da se odmorimo što bolje. U višeboju uvijek imate dosta uspona i padova i ne smijete sebi da dozvolite da razmišljate o onome što se desilo ranije. Kod nas jednostavno nema ljubomore. Kao da smo na večeri, treningu. Moram da istaknem publiku u Areni. Nijesam očekivao toliku podršku niti sam očekivao da me neko ne voli, ali opet. Mene dosta ljudi zna jer sam proveo dosta vremena u Novom Sadu. Ali, imao sam sjajnu podršku, nevjerovatnu, bio je to pravi motiv da ne izgubim u svojoj kući. Osjetio sam u poslednjem krugu na trčanju da mogu da pobijedim Njemca, svi su navijali, bilo je kao u košnici. Već se radujem unaprijed, jer postoje velike šanse da Srbija dobije i SP u dvorani, tada ću se posebno spremati jer ta publika zaslužuje da me vidi u još bolje izdanju.''
Razlika između sedmoboja i desetoboja je u tri ozbiljne teške dicipline i neke produžene distance, ozbiljniju konkurenciju?
''Postoje različiti višebojci, dvoranski tip, sedmobojci, ljudi kojima više odgovaraju discipline u dvorani i desetobojci, kojima i ja pripadam. Ja imam samo jednu jaku disciplinu, to je bacanje kugle. U ove tri dodatne su i bacanje koplja i diska, što je opet mnogo bolje za mene. Ovaj sedmoboj je za mene ozbiljan rezultat. Ne leže mi ni 60 metara ni tako kratka distanca na preponama. Ja tek ubrzavam poslije tih distanci. Ja očekujem da ću postići normu za SP koje se održava u avgustu u Londonu. To daje nadu da ću za Tokio biti potpuno spreman i da želim tamo i medalju.''
Kako si se ti pripremao za ovo takmičenje?
''Samo takmičenje je pjesma, ali treninzi su nešto drugo. Iskreno, ja se za ovo spremam čitav život. Treniram konstantno evo poslednjih osam godina, po pet, šest sati dnevno. Teški treninzi, ozbiljno odricanje. Imam samopouzdanje, jer znam koliko treniram. Bilo je i uspona i padova, stekao sam neko iskustvo. Nijesam tip koji puno priča, ali znam šta mogu uvijek.''
Kako treniraju višebojci?
''Dosta složen proces, imamo deset diciplina, moraju po tri discipline da se treniraju dnevno, makar dva puta nedjeljno. Naravno da su nam najveći problem povrede. Biramo takmičenja na kojima ćemo se pojaviti, baš iz tog razloga. Takođe, zbog svega toga se i dešava da smo mi u svim disciplinama dobri, ali nijesmo takmičari sa vrhunskim rezultatima pojedinačno po disciplinama.''
Zvuči nemoguće da u svim disciplinama budete na top nivou?
''Konkretno, ja imam lični rekord u skoku sa motkom 4,72. Ljudi su mi ovdje zamjerili što sam imao 12 cm lošiji rezultat u Beogradu. Svi ljudi koji se bave višebojem, znaju da je sve to normalno, ali naletio sam na dosta kritika. Jednostavno, pripreme su uvijek teže na psihičkom planu. Da vas takve situacije kao ova, kad ne napravite određeni rezultat ne bace u pretjerano razmišljanje. Ja sam skoro tri godine praktično stagnirao. Povrede, neka vrsta zasićenja, ali sada sam se psihički dobro pripremio, ponašao sam se kao da imam mnogo iskustva i na kraju je rezultat došao.''
Koje su najbolje godine za bavljenje višebojem?
''Pa od neke 28 godine dobijaš neku konstantnost. Ne postoji savršenost, ali takođe ne postoji ni velika šansa da se podbaci. Ja imam 24 godine i radujem se onome što dolazi.''
Kako sa Cetinja višebojac, jer nema osnovnih uslova za bavljenje atletikom, pa ni za trčanje?
''Na Cetinju možete samo da imate neke uslove ako ste koza, da skačete sa kamena na kamen. Ali, eto, izgleda da je i to dovoljno. Profesor Ivo Popović nas je vodio. Improvizovao je u tim neuslovima. Jedan dan radiš malo vis, u maloj učionici, nema letvice, nego je tu neka garnišna, ako je zakačiš, pa padneš na nju ili ona na tebe, ljudi su odustajali jer nijesu mogli da trpe bolove. Skočiš iz dva, tri koraka zaleta, ali moraš da paziš da ne udariš u plafona ako prebaciš 180 cm. Te improvizacije su me i nekako natjerale da idem sa takmičenja na takmičenje, sa discipline na disciplinu. A takmičenja su nam ustvari bili pravi treninzi. Onda tako postajete višebojac. Nijesam ja jedini koji je u klubu to prošao, moj brat, moja sestra, čak je i Marija Vuković prošla to sa nama. Tu školu kod Iva Popovića moraju svi da prođu, htjeli to ili ne. Jednostavno, morate na vrijeme da odete sa Cetinja i da u ljudi vama vide potencijal. Da se ode negdje na studije. Moji roditelji nijesu finansijski moćni, ali je njihov prioritet bio da mi završimo fakultete. Tako sam i ja dobio normalnije uslove za bavljenje atletikom. Moram da istaknem da sam u Novom Sadu dobio i gratis trenera, tako da sam fenomenalno prošao, ali morao sam i da radim i da učim i da se bavim atletikom da bih došao do ovog uspjeha. Kada sam upisao fakultet, moji rezultati su počeli da budu mnogo bolji.''
Brat Dragan je u Sjedinjenim Američkim Državama, sestra Danijela je crnogorska rekorderka u petoboju, možemo li da očekujemo od njih rezultate slične tvojima?
''Iskreno, ja od Dragana očekujem da bude mnogo bolji, on je kao i ja imamo svoje momente stagnacije, što je normalno. On bi trebao da me zamijeni na tronu, jer ja zbog ostalih Svjetskog prvenstva neću braniti titulu sa Balkanskog prvenstva, pa mislim da bi on mogao tu da bude prvi. Danijela bi na istom takmičenju mogla da se bori za medalju. Bitna je istrajnost, prije svega. Dragan krajem maja završava studije u Americi, biće kod mene u Novom Sadu, radićemo sa trenerom Obradovićem. Mislim da će i Dragan i Danijela na tom Balkasnkom prvenstvu pokazati koliko vrijede.''
Zvuči nevjerovatno da u jednoj crnogorkoj porodici imamo tri višebojca, da ste negdje u Americi, sigurno bi imali neki svoj mali sportski rijaliti program?
''Kada pogledam unazad, kad smo bili klinci, tata se bavio košarkom, fudbalom, atletikom, pa je i on poželio da mu se djeca bave sportom. Mi smo praktično sve sportove probali, osim vaterpolo, to jedino na Cetinju nema. Kada sam napravio ovaj rezultat, stric mi je poslao poruku, svaka čast, ali izaberi dvije discipline, mnogo je ovo. Zarazili smo se ovim sportom, nema sad nazad.''
Izjavio si da želiš da atletiku uvedeš u svaki crnogorski dom, da se nalaziš na toj misiji?
''To sve potiče iz klinačkih snova. Ja sam stvarno želio, želim da budem glavni čovjek koji će promovisati u Crnog Gori. Kada gledate desetoboj, gledate različitih disciplina, jako je atraktivan. Svuda su desetobojci jako cijenjeni. Zašto onda i ja ne bih promovisao atletiku u svojoj zemlji?''
Kolika je pomoć matičnog saveza i države?
''Obavili smo razgovore poslije ovog rezultata. Ne mogu reći da su obećanja, ali ja se stvarno nadam da će biti sve kako treba, vrijeme je. Oni su dugo čekali dobar seniorski rezultat, sada treba da stanu iza nas, ovo je bazičan sport. Da citiram Martina Lutera Kinga, ako nemamo fizičku kulturu, bazične sportove, nemamo ni zdravu naciju. Moja poruka je da se ljudi bave bazičnim sportovima. Ja nijesam imao dobre uslove, ali samo došao do šestog mjesta u Evropi. Ništa nije nemoguće.''
supersport365.me
Još sporta:
NI TAMO, NI VAMO: Zvezdi trebaju pare, a treba im i Kanga?
GVARDIOLA TRAŽI KOMPLETNU ODBRANU: Ovo je lista igrača koje želi u svom timu!
(19.00, ARENA 1) CEDEVITA - PARTIZAN! Crno-beli idu na pobedu već u prvom meču!
VSS SE OGRADIO: Nemamo ništa sa vaterpolo kampom u Vrnjačkoj Banji!
