Iz ugla SS365: "Ruža" je večna kada upornost ne prestaje!

> 20:52

Granice ne postoje kada želiš nešto i kada sve podrediš tome. 

Sterling probija granice!

Upravo je to uradio Derik Rouz, momak koji je na velika vrata došao u ligu 2009. godine. Te iste godine je od strane Čikago Bulsa izabran sa prve pozicije na NBA draftu. Na Memfis koledžu je bio pravi lider, i jedan od najboljih igrača u NCAA. 

Pravoj zvezdi ne treba puno da pokaže svoju zrelost i svoj sjaj. 

Rouz je to poazao odmah u prvoj sezoni kada je proglašen za najboljeg rukija. Već 2010. godine je pokazao da je jedan od najboljih plejmejkera lige, kada je pozvan na NBA Ol Star, na kome je učestvovao tri puta (2010, 2011, 2012). 

A onda, godina 2011. Sezona karijere. Vukao je svoj Čikago, igrao je najbolju košarku u ligi i proglašen je za MVP-ija lige, a ujedno je postao i najmlađi igrač kome je to pošlo za rukom. 

Iste sezone, pomuni Ol Star i najbolja petorka lige. 

Međutim, radost je kratko trajalo i desilo se ono što nijedan sportista ne želi. Čikago je 2012. godine ušao u plej-of i u prvom meču sa Filadelfijom, Rouz je krenuo u svoj prepoznatljivi ulaz i nezgodno je doskočio. Na prvi pogled nije izgledalo strašno ali nakon pregleda su rezultati bili loši, pokidani prednji ukršteni ligamenti. 

Oporavak je trajao dugo, ali Rouz se vratio na teren. Bilo je malo trzanja, ali nije odustajao. Ipak, novi peh. Krajem 2013. godine, na utakmici sa Portlandom, koleno nije izdržalo. Sjajni plej nije bio ni sa kim u kontaktu, ušao je u reket a koleno je klecnulo - kidanje meniskusa. 

Rouz se vratio ali nije to bilo to. Strah je bio vidljiv, što je i normalno posle dve užasne povrede i operacije. 

Godina 2015, koleno ponovo kleca, ponovo se kida meniskus, isti onaj koji je posustao 2013. godine. Po povratku na teren, bio je kratko u Čikagu i po isteku ugovora, Bulsi su rešili da ga puste i jedna priča se završila. 

Nakon toga, bivši MVP je počeo da luta. Igrao je prvo u Njujorku godinu dana gde je bio neprimetan, potom se pridružio četi veterana u Klivlendu u kojoj takođe nije uspeo da dođe do svoje igre. 

Napustio je i Ohaju i rešio da ode u Mineapolis, što je verovatno najbolja moguća odluka u ovom trenutku. 

Minesota koja ima nukleus mladih igrača u vidu Endrua Viginsa, Karla Entoni-Taunsa i Džimija Batlera. Ipak, Rouz je svojih pet minuta iskoristio i nije posustao. Želja i upornost su nešto što velikim šampionima ne može da se oduzme, a on je dokazao da jeste veliki šampion i da jeste veliki igrač. Niko se nije ni nadao da će uspeti nešto više da uradi u Mineapolisu a tek u prošloj večeri u meču sa Jutom. 

Minesota je pobedila, a Rouz ni manje ni više, nego ostvario rekord karijere od 50 poena. Da, da, dobro ste čuli, POSTIGAO JE 50 POENA. 

To je brojka koju ne mogu da dosanjaju i neki igrači koji su bili zdravi tokom cele karijere, a tek oni koji su imali ovakav jedan trnovit put. 

Izgleda da prave ruže ipak moraju da rastu pored trnja. Izgleda da im je suđeno da ih ponekad neko otruje ili da im se desi nešto, kako bi se videlo da li je cvet satkan od šampionskog korova. 

Bilo je emotivno, a nas je probudila jedna divna vest. 

Svi oni koji vole košarku i koji je prate pomno su verovatno bili srećni kao da je njihov mali postigao 50. 

Hvala ti "Ružo" što si nam se vratio, dobrodošao nazad!

JOŠ SPORTA:

Nole ekspres!

Šćepanović u crno-belom posle 14 godina

"Misle da su dotakli zvezde, a nisu se ni na Beograđanku popeli"

Đurđević napokon pogodio u Španiji!