Ispričao je i jednu interesantnu anegdotu vezanu za svađu koju je imao sa Nenadom Krstićem
ZNA SE GDE SE STIČE SLAVA: Teo opleo po momcima koji otkazuju reprezentaciji!
Miloš Teodosić važi za košarkaša koji je na terenu kao čigra, magija. Igrač zbog čijih poteza ljudi i prate igru pod obručima, od laika do zagriženih fanatika. Međutim, dok je na parketu uvek u centru pažnje, van istog gotovo i da ga nema.
Međutim, novinari portala Vice iskoristili su okupljanje nacionalnog tima i uspeli da porazgovaraju sa kapitenom Orlova. U centru pažnje bila je, naravno, reprezentacija Srbije, a tokom razgovora Teodosić je otkrio i kako u jednom dugom vremenskom periodu nije govorio sa nekadašnjim kapitenom i saigračem - Nenadom Krstićem.
Ali, pre svega o Srbiji i kvalifikacijama koje će se igrati u Beogradu od 4. do 9. jula. Uz konstataciju da igrači slavu stiču u reprezentaciji, a ne u klubu, govorio je o pritisku borbe za najveće takmičenje, koje naša zemlja nije igrala od 2004. godine.
"Što se pritiska tiče, mi smo svi manje-više navikli da igramo pod pritiskom. Čak, rekao bih da nekad ne bi ni mogli da igramo da tog pritiska nema, jer onda se opustiš, svesno ili nesvesno... Ali kad je veliki pritisak, uvek si maksimalno fokusiran i koncentrisan", rekao je Teodosić za Vice i nastavio:
"Rekao sam ti svi mi maštamo o toj olimpijadi, i ovo je nešto sto svi mi toliko želimo, da se ja jedino plašim da mi od te silne želje prosto ne izgorimo. Ali okej, dovoljno smo pametni i iskusni da sve to umemo da iskontrolišemo. Sigurno da pomaže to što se igra u Beogradu i što će Arena, nadam se, biti puna. Kada igraš za svoju zemlju, najviše ti znači kada vidiš sve te ljude koji su došli da te podrže kako bi ti postigao svoj cilj".
Otkrio je Teodosić i detalj koji malo ko zna - da tokom Evrobasketa 2009. nije govorio sa Nenadom Krstićem! Ali, i kako su se pomirili, koliko su voleli da igraju zajedno...
"Moram da istaknem Krleta (Nenad Krstić, prim. aut.). To je neko sa kime sam ja stvarno obožavao da igram, jedan od retkih saigrača sa kojim uopšte nisam morao da gledam gde je, ja bih napamet znao da je on tu. Mogli smo da igramo zajedno zatvorenih očiju. Zanimljivo je pomenuti da smo nas dvojica možda i najbolje sarađivali u reprezentaciji u periodu kada nismo razgovarali jedan sa drugim. Posvađali smo se nešto na treningu, i to je bogami trajalo barem godinu dana, tako. Znači, Poljska 2009, mi uopšte ne pričamo. Nas dvojica smo igrali tada stvarno sjajno, posle nekog poena, odlaska na tajm-aut, baciš ruku jer moraš da baciš ruku, ali ne progovaramo", otvoreno je ispričao Teo za Vice, pre nego što je dodao:
"Pomirili smo se sledećeg leta tokom Svetskog prvenstva u Turskoj. Duda nas je stavio u istu sobu, i sad tako, jednog dana, sedimo mi tu, niko se nikom ne obraća, ja ustajem do frižidera, pitam ga, hoćeš koka kolu? On kaže, neću. Posle pet minuta, jedan drugar me zove da odemo do grada, ja ga pitam, hoćeš do grada? On kaže, hoću. I eto, odemo do grada, i otad je sve normalno. Izmirismo smo se, i evo, sad smo i kumovi".
Kao likove koji su takođe značajno uticali na njegovu karijeru naveo je još i Nikolu Vujčića i Radoslava Rašu Nesterovića.
"Nikola Vujčić i Rašo Nesterović su mi takođe ostali u jako lepom sećanju. Ja sam Nikolu tada doživljavao kao starijeg brata – u tom trenutku, ja imam 22-23 godine, i znaš kako je, mlad si, svašta bi nešto, i u grad, i ovo, i ono, ali on je uvek tu bio da me malo primiri, da mi kaže hej, stani malo, nemoj ovo, nemoj ono. U te dve godine što smo igrali zajedno, on mi je jako, jako pomogao svojim savetima. Raša dolazi posle njega, on je jedan sjajan, sjajan, ma stvarno čovek i po. On je jedna momčina, stvarno mi je drago što ga poznajem, izuzetan lik".
Novinara je interesovalo i da srpski as kaže i kakav su odnos Andrej Kirilenko i on imali tokom poslednjih godina.
"Pa za početak, da je to valjda jedini čovek koji može da u toku utakmice samo dva puta šutne na koš i zaradi indeks 37. Mislim, ja bih za taj indeks morao da šutnem sto i dva puta (smeh). Sećam se jednom, dolazi on meni posle neke utakmice i kaže, „'ajde bre Teo igraj malo odbranu!", a ja vidim, on je na tom meču imao šest blokada. Kažem ja njemu, Kire, da sam ja igrao odbranu, ti bi imao jednu blokadu. Šta sad 'oćeš od mene... Pazi, ima istine i da ja nisam igrao odbranu, ali ima istine i da je on zbog toga imao toliko rampi (smeh)", zaključio je Teodosić razgovor za Vice.
Na kraju, o susretima sa Crvenom zvezdom u Evroligi i pomešanim osećanjima.
"Ja sam se negde potajno nadao da do tog meča nikada neće doći. Na kraju, ipak mi je drago što je do toga došlo, jer smo se sastali u četvrtfinalu Evrolige – a to je veliki uspeh za Zvezdu, mnogi nisu verovali da oni mogu da prođu i grupu. Jesu bile pomešane emocije malo, dobro, malo više. ali svi smo mi profesionalci. Ja sam se trudio da to ne pokazujem, da svoj posao odradim maksimalno profesionalno - sa jedne strane, Zvezda može i da bude ponosna jer je ispala od evropskog prvaka, i to što je odigrala tri odlične utakmice. Oni su itekako bili u igri sve vreme", istakao je iskusni organizator igre pre nego što je zaključio:
"Dan pred utakmicu, sedeli smo u jednom kafiću neki drugari i ja, i neko me je pitao šta očekujem od te utakmice, kako će me dočekati navijači, hoće li biti zvižduka i tako to. Ja sam im samo rekao – „ljudi, samo da se razumemo jednu stvar, ja da sam tamo na tribini kao navijač Zvezde, ja zviždim svakome tih četrdeset minuta koliko traje utakmica". I to je tako, eto. Meni ne smetaju zvižduci, narod navija za svoj klub".
Preuzeto sa: MOZZART Sport! Autor: VICE
Još sporta:
NIKAD GORE: UEFA drakonski kaznila Hrvatsku!
POSAO ZAVRŠEN: Lacio ima novog trenera! I to kakvog!
