Bezazlena povreda je Ivana Paunića mogla koštati noge pa i života...
Ivan Paunić je u razgovoru za Sportski žurnal otkrio kako mu je jedna savim bezazlena i rutinska operacija mogla okrenuti život za 180 stepeni.
Da li je Brih napravio još jednu grešku?
Naš košarkaš je za Sportski žurnal pričao kako ga je jedan operacioni zahvat učinio da se narednih meseci bori za život. Kako je rekao, sve je počelo 28. aprila kada se povredio na treningu Tofaša. Osetio je bol u kolenu nakon čega je otišao na magnetgnu rezonancu, gde mu je utvrđena parcijalna ruptura ligamenata ispod čašice.
Operacija je bila neizbežna, ali se taj zahvat u normalnim okolnostima ne može podvesti u red onih, opasnih po život.
“Od košarke živim i hteo sam to što pre da rešim. Konsultovao sam se na više strana, u sradanji sa klubom proverio koji su najbolji doktori u Turskoj i doneo odluku gde da se operišem“, kaže Paunić za Sportski žurnal.
Kaže, zahvat je prošao bez problema, a pauza je trebalo da bude između pet i sedam meseci. Pre povratka u Beograd, gde je želeo da nastavi sa rehabilitacijom, imao je kontrolu tačno sedam dana posle operativnog zahvata. Dobio je dozvolu da ode u Srbiju i nastavi s oporavkom. Tada je život počeo da mu deli loše karte...
“Kada sam počeo s oporavkom, krenule su i visoke temperature. Mislio sam da sam se prehladio, da sam zakačio neki virus. Ali, prošlo je desetak dana, a situacija je svakim danom bila sve gora. Odmah sam kontaktirao doktora koji mi je rekao da je to normalno posle operacije. Pritom, koleno je počelo da menja boju i otiče. Slao sam fotografije i uvek dobijao isti odgovor. Sve do trenutka dok se nisam srušio na terapiji“, priča Paunić.
Nakon analiza krvi, uvidelo se da je njegovo zdravlje daleko od savršenog. Doktori su mu rekli da u organizmu postoji infekcija i preporučena je hitna operacija.
“Zbog sepse je postojala opravdana bojazan da ta izuzetno opasna bakterija ne zahvati kost i ligamente, što znači da bih ostao bez noge. A, ako se raširi kroz krv, onda može da bude i fatalno. Sve u roku od sedam dana“.
Paunić je ponovo operisan, ali ni taj zahvat nije garantovao da je problem rešen.
“Hteo sam da odem kući, da budem u krugu porodice. Lekari su mi rekli da ne dolazi u obzir, da je bakterija izuzetno opasna, a da situacija nije bezazlena“.
Lečenje je nastavio na Banjici, gde je bio pod nadzorom 24 časa, punih 58 dana!
“Tokom ta dva meseca svakog dana sam primao najjače antibiotike, ali temperatura nije padala. Molio sam Boga samo da se jedno jutro probudim bez temperature“, prepričava Paunić detalje.
Tek posle 45 dana ležanja u bolnici sitaucija je počela da se menja nabolje. Ali, bila je daleko od idealne. Morao je da leži u bolničkoj postelji bar još deset dana, kako bi se svi uverili da je najgore prošlo.
Ivan Paunić je tokom oporavka dobijao poruke i pozive podrške svojih najbližih prijatelja, saigrača, te selektora Aleksandra Đorđevića.
“Sale me je stalno zvao, pratio situaciju i nudio pomoć. Na tome ću mu večno biti zahvalan. Kao i momcima iz reprezentacije koji su bili upućeni i zvali“, priča Paunić za Sportski žurnal.
Paunić sada trenira pod nadzorom Nemanje Rašića i Milana Grubješića u Beogradu i oseća se dobro. Teren će sačekati, verovatno će zaigrati nakon nove godine.
U utorak je posle odrađenog treninga išao i da obiđe saigrače iz reprezentacije. Osmeh mu nije silazio s lica. Mi Ivanu želimo da se što pre oporavi i vrati jači na teren.
Samo nek si ti nama živ i zdrav!
JOŠ SPORTA:
Haos u Atini "deo 2" - Navijači AEK-a i Ajaksa stadion zamenili ulicom
Tadić je Ajaksov glavni sastojak za osminu finala!
