Košarkaš Olimpije u ekskluzivnom razgovoru za naš portal o ambicijama i košarkaškim početcima

NIKOLA JANKOVIĆ ZA SUPERSPORT365: Mnogo emotivno igrati protiv Mege, promašio sam svlačionicu u hali

Dojučerašnji igrač ekipe Mega Leksa, a sada ljubljanske Olimpije, Nikola Janković, je povodom starta ABA lige u ekskluzivnom razgovoru za SuperSport365, izneo očekivanja ekipe u ovoj sezoni, ali i između ostalog osvrnuo se na sopstvene košarkaške početke.

Janković je ponikao u čuvenoj školi FMP-a, ali je igrački potpuno sazreo u ekipi Mega Leksa. U razgovoru za naš portal, izneo je nekoliko detalja koji do sada nisu bili poznati široj javnosti.

E pa Nikola da krenemo od početka tvoje karijere, kada si došao u FMP?

-U Železnik sam došao 2007 iz Vranja?

U kojem si timu trenirao?

-Košarkaški Klub Panteri Vranje. Iz Pantera u Pantere.

Kakav je bio prvi susret sa Železnikom?

-U početku sam bio zbunjen, nisam znao šta da očekujem. Dobro sam se snašao, dobro sam se uklopio, tako da je na kraju prošlo i bolje nego što sam očekivao.

Koliki je uticaj na tvoju karijeru imao trener pionirske selekcije FMP-a, Milorad Bulatović? Malo ljudi u Srbiji zna koliko je on reprezentativaca ove zemlje stvorio?

-Pa pazi, Bulatović je jedan od najznačajnijih ljudi u mojoj karijeri, on me je snimio i doveo u Železnik i ima svakako veliki trag u mojoj karijeri. Da, to je tačno. On je zaslužan za dovođenje mladih igrača i između ostalog bio mi je trener u pionirima. U kasnijim selekcijima imao sam promenio dosta trenera, ali svakako bih pomenuo rad sa Milanom Mandarićem, sa kojim sam osvojio par titula i dao mi je veliku slobodu u igri.

Bio si kapiten juniorskog tima Crvene zvezde sa 18 godina, ta generacija '94/'95 je imala veliki potencijal (većina nije došla do prvog tima prim. aut.), ali ti nisi potpisao profesionalni ugovor nego otišao u Belgiju. Šta se dogodilo?

-Proveo sam baš lepe godine u FMP-u, dosta su mi značili i pružili, da nije bilo njih ne bi bio ovde. Međutim kad je došlo vreme za potpisivanje ugovora, klub se spojio sa Zvezdom, Svetislav Pešić je bio trener i nije bilo nekog konkretnog prostora u Crvenoj Zvezdi. Ja sam hteo da napravim taj iskorak u profesionalnoj karijeri da igram za seniorski tim i nismo se dogovorili oko daljeg napretka i igranja u prvom timu i odlučio sam da odem u inostranstvo. Vodio sam se time da ću se u karijeri lakše snalaziti ako odem u inostranstvo, naučim jezik i upoznam se sa kulturom, da sazrem kao osoba i igrač, tako da mi je dosta pomogla i ta Belgija na kraju krajeva.

U Megi ti je bio trener, a u Belgiji protivnik. Kako si se slagao sa Veslinom Petrovićem?

-Sa Vesom stvarno fenomalno. On je mnogo dobra osoba, pomogao mi je u Megi a i ranije u Belgiji kad smo igrali jedan protiv drugog. Često smo pričali pre i posle utakmice. On je stvarno čovek na mestu, neverovatan sportista, pozitivac i optimista.
Izdvojio bih jednu utakmicu u tvojoj karijeri, poslednji put kada smo stvarno mogli da dobijemo Ameriku, finale U19 prvenstva u Pragu 2013. godine.

Šta ti je tada prolazilo kroz glavu?

-Uff. Tada su za njih igrali sadašnji NBA igrači Elfrid Pejton, Džahil Okafor, Aron Gordon... Oni si bili mnogo dominantni, svakog su na turniru dobijali sa 30+ razlike, jedino smo mi uspeli da držimo neki korak sa njima. Međutim, taj stil i način igre koji oni gaje je jako nezgodan bio za nas, zonski presing po čitavom terenu i tu smo u finišu izgubili par lopti što je na kraju presudilo. Utakmica ko utakmica je bila dobra, pravo finale i mi smo jedini bili kompetentni da im se suprostavimo u tom momentu, što tada nije bilo dovoljno.

Utakmica života Jovana Novaka?

-Da, da, 21, 22 poena čini mi se, nije mogao da promaši trojku.

Dejan Milojević... Kakav je njegov rad sa centrima, setimo se Bobija Marjanovića kojem je izvukao karijeru iz totalnog pada, Jokić je u NBA, Veličkovića je vratio u život. Kakav je njegov stil ako možeš da nam opišeš?

-Deki sa centrima radio ono što je on primenjivao u karijeri. Neke stvari sam prvi put od njega video, nesvakidašnje, koje mi je pokazao, nove "low post" poteze, tehnike borbe za poziciju, skok, takve sitnice. On je takve neke stvari sam izumeo i primenjivao kroz karijeru, a sad nesebično pokušava da nauči svoje igrače. Radio je i sa Cirbesom, znamo da je prošle sezone bio jedan od najboljh centara Evrope, Bobijem, Jokićem, mnogo su naučili od njega. Pokupio sam i ja par dobrih poteza koji mi dosta znače. Ali Deki nije samo trener za centre, stvarno ima osećaj za košarku i ja nisam verovao da je on toliko posvećen. Ustaje u pola noći, gleda neke NBA utakmice, ima par timova koje prati. Dosta akcija smo igrali koje nisu uobičajene u evropskoj košarci a igraju se u NBA-eju. Posvećen je i radi podjednako sa svim igračima.

Never forget your mentor

A photo posted by Nikola Janković (@janker_12) on Oct 1, 2016 at 12:30pm PDT

Kako si se osećao prošle godine nakon osvajanja nacionalnog kupa?

-Za mene svakako najveći uspeh u karijeru, jedina seniorska titula. Sve je to bilo previše emotivno.

Kako je igrati u roze dresovima?

- Eee,super! Meni se iskreno mnogo dopalo i baš smo bili specifični, isprva nekim ljudima se nije svidelo, ali što su nas više gledali to im se više dopadalo. Bilo je puno ponuda za kupovinu dresova, ali je bila ograničena serija. Baš je bilo puno zahteva.

Kakve su ambicije Olimpije ove sezone? Bili su finansijskim prblemima poslednjih nekoliko sezona.

- Olimpija je najbolji klub ovde u Sloveniji, ali nisu uspeli da osvoje titulu poslednjih sedam sezona u domaćem prvenstvu, tako da je to prioritet ove godine. Ako dođemo do rezultata u ABA Ligu i Evrokupu, to bi bio super dodatak, ali je glavni fokus na osvajanju prvenstva i nacionalnog kupa. Olimpija konstantno godinama unazad pravi dobre rezultate u Evropi i ABA ligi, tako da se nadam da ćemo biti u vrhu što se tiče regionalnog takmičenja, a iskreno se nadam da ćemo biti prvaci Slovenije.

Kako je bilo to što si debi za Olimpiju imao upravo protiv Mega Leksa?

- Iskreno, mnogo emocija, nije mi bilo svejedno. Čak kad smo ušli u halu krenuo sam ka svlačionici Mege, kao stvar navike. Sa njima sam proveo najlepšu godinu života, i što se tiče košarke i druženju sa saigračima. Većina njih igra i dalje tu, tako da kad se izađe na teren emocije se ostave po strani. Profesionalci smo, to je sasvim normalno i može da se desi u karijeri.

I za kraj, kako ti se čini Ljubljana u odnosu na Beograd?
Ljubljana je mnogo lep grad, baš me je prijatno iznenadio. Skockan, ima svega i nije raštrkan toliko. Mnogo volim Beograd, to je meni najlepši grad na svetu, ali je ovde lepo skocentrisano u centru i sve je blizu, ne treba puno vožnje kolima. Jako mi se sviđaju i grad i ljudi.

Još sporta:

MILOJEVIĆ OPREZAN: Biće teško u Železniku

"ORLOVI" SPREMNI ZA MOLDAVIJU: Idemo na svih šest bodova 

NAŠA ŠAMPIONKA: Ivana Španović u konkurenciji za najbolju atletičarku Evrope 

KAD JE GLADAN NIJE SAV SVOJ: MMA borac prebio verenicu zbog pogrešne hrane

DELIJE PONOVO POKAZALE HUMANOST: Poziv za pomoć Mariju Jurešiću!