Početkom veka KSS, a sa njim i srpski klubovi izabrali su FIBA i kao rezultat dobili 10 godina kasnije uništeno domaće takmičenje, nekoliko ugašenih vrhunskih klubova i osrednje rezultate reprezentacije. Ovog puta bi posledice pogrešne procene možda i značio konačan ekser u sanduk namenjen srpskoj košarci
PONOVO NA RASKRŠĆU: Kako će se KSS i Dragan Đilas postaviti u novom sukobu FIBA i ULEB!
Kada je krajem prošle godine uspeo da "oduva" konkurenciju i obezbedi "zaleđinu" za gotovo siguran drugi mandat na čelu KSS Dragan Đilas nije ni sanjao šta ga čeka. Medeni mesec sa španskim srebrom već je odavno gotov, a ono što je usledilo ili tek sledi, može se slobodno okarakterisati kao "hladan tuš". Pošto se očekuje da Izborna skupština KSS bude čista formalnost, jasno je da će nekadašnji gradonačelnik Beograda i u naredne četiri godine biti najodgovorniji za stanje srpske košarke.
A ono nije ni malo ružičasto, ali može da bude čak i gore. Što se reprezentacije tiče, vicešampion sveta očekuje jako teško Evropsko prvenstvo, inače kvalifikaciono za Olimpijske igre, na kojima Srbija nije učestvovala od 2004. Grupa izuzetno jaka, tu je domaćin Nemačka, sa najverovatnije, najdominantnijim evropskim igračem Dirkom Novickim, uvek strašna Španija, Italija kojoj su četiri NBA igrača potvrdili učešće, Turska koja će u Nemačkoj biti na neki način domaćin, a znamo kakvi su Turci u takvim okolnostima. Tako da je, posle senzacionalnog srebra, koje je samo podiglo očekivanja domaće javnosti, vrlo verovatan debakl u najavi i propuštanje trećih uzastopnih Igara.
Međutim, to nije u ovom trenutku najveća briga Dragana Đilasa i vrhuške Saveza. Mnogo crnji oblak odavno se nadvio nad Sazonovom u vidu novog sukoba na relaciji FIBA-ULEB. Svetska košarkaška federacija, posle godina stagnacije, rešila je da vrati pređašnji ugled i pozicije. Podmladila je rukovodstvo i sada želi "revanš" i to sa kamatom protiv ULEB-a, koji ju je istisnuo početkom ovog veka. Prvi front između dve organizacije otvara se na ULEB-ovoj najslabijoj karici - ABA ligi.
Regionalno takmičenje ušlo je u 14. godinu postojanja, i sa stanovišta progodnosti u evro-kupove i dostigla neki visok standard, dok organizaciono stoji podjednako loše i amaterski kao i na dan osnivanja. FIBA ovih dana "propituje" čelnike ABA lige mnoga "nezgodna" pitanja, kao što su ona vezana za vlasničku strukturu, odlučivanje o terminima, sudijskoj organizaciji, itd. Sve jače su najave da će FIBA ponovo preuzeti vođenje Evrolige, a u tom slučaju bi domaće lige imale prednost u davanju učesnika elitnog takmičenja od ABA lige.
Te najave kao da su "spremno" dočekali mnogi faktori i u srpskoj košarci, pre svih selektor Aleksandar Đorđević i potpredsednik KSS Dejan Bodiroga. Da se samo oni pitaju košarkaška Srbija bi izabrala FIBA i izašla sa Jadrana i ponovo igrala isključivo domaću ligu. Mnogo je poklonika ovog mišljenja, ali to ne znači da je ono i ispravno.
Prvo pitanje koje se stavlja pred Dragana Đilasa u ovom "ruletu" između FIBA i ULEB, od čijeg izbora umnogome zavisi sudbina srpske košarke je, da li je ULEB zaista toliko oslabio, a FIBA toliko ojačala, pa da je ishod unapred poznat? Teško da je to slučaj. ULEB čine lige, a lige čine klubovi, a oni su kičma evropske košarke. U svakom slučaju klubovi će se, bar oni najbogatiji, opet pitati, a njima sigurno ne ide u prilog da se poveća broj reprezentativnih utakmica, na čemu insistira FIBA.
Drugo, pitanje je da li takmičenje pod FIBA može da bude finansijski atraktivno i da li će klubovi da se pomire sa tim da, umesto kao sada sami raspoređuju prihode, dele ih sa FIBA, u čijem okrilju su svi mogući savezi, razni razvojni projekti i svašta još, neatraktivno za velike klubove. Zbog svega toga teško je očekivati da će klubovi lako okrenuti leđa ULEB-u i pristati da FIBA preuzme "protektorat" nad Evroligom. Sa druge strane FIBA je već spremila drugu ideju - da oformi svoje takmičenje od nekih drugih klubova.
E to je već raskol, a u raskolu najgore prolaze neutralni. Pa još kada su mali poput nas, ma poznat nam je taj scenario. Zato Đilas mora dobro da se zamisli i da ne prepusti odlučivanje nekom drugom, pa makar to bile i legende poput Đorđevića i Bodiroge. Posebno treba biti oprezan oko ABA lige. Svi se slažu da je to neozbiljna liga i da je neodrživ sistem sa istovremenim igranjem regionalnog i domaćeg takmičenja, a da ovo drugo nema nikakvu važnost. Kao posledica ovakve šizofrenije je činjenica da se jače osetila finansijska kriza, da je domaće takmičenje postalo apsolutno neisplativo, a moralo je da se igra kako bi se popunjavala ABA liga, a to je kao posledicu imalo nenormalne troškove klubova i gašenje pojedinih, poput Hemofarma i Radničkog iz Kragujevca, kao i privremeno stopiranje aktivnosti KK Crvena zvezda.
Međutim, da nije ABA lige Srbija nikada ne bi imala šansu da ima dva predstavnika u Evroligi i to se ne sme zanemariti. Kao i to da se jedan Metalac digao i vratio košarku u Valjevu, kao i to da razvojni klub za mlade igrače Mega Leks, svakako bolje funkcioniše u regionalnoj ligi i da u jačem takmičenju razigrava talente koji su budućnost srpske košarke. A svakako da su utakmice protiv Cibone, Olimpije, Cedevite ili Budućnosti mnogo ozbiljnije i atraktivnije od onih sa Konstantinom, Tamišem, OKK Beogradom ili Crnokosom.
Na Draganu Đilasu je velika odluka. Ako se sakrije iza Bodiroge i Đorđevića, kao što su se njegovi prethodnici sakrili iza Bore Stankovića, na kraju će samo on ostati krivac. Jer Bodiroga je junak iz Indijanapolisa, Sale iz Atine, a Đilas? Bivši političar, bogati biznismen, koji je u "bezdan" gurnuo srpsku košarku. Zato Dragane pamet u glavu i sam preseci!
