Plivačka organizacija nikada nije bila u stanju da isprati svoje takmičare. Ni znanjem, ni funkcionisanjem ni argumentima. I najbolji primer je izvesni Dragan Radosav po vokaciji predsednik bez članstva. Jer kako drugačije opisati rad čoveka koji iz dva puta ne može da skupi skupštinski kvorum
Radosave, vreme je
Niko ne može da me ubedi da je Milorad Čavić srpski proizvod. Još manje da je to Velimir Stjepanović. Pravo srpsko plivanje je dokazano kroz blesak Nadje Higl na SP u Rimu 2009, uspesima Lenđera i Silađija u juniorskoj konkurenciji sa kvalitetnim plasmanima kod seniora ali bez završne snage da se nađi na postolju. I to je sve, koliko se sećam.
Plivačka organizacija nikada nije bila u stanju da isprati svoje takmičare. Ni znanjem, ni funkcionisanjem ni argumentima. I najbolji primer je izvesni Dragan Radosav po vokaciji predsednik bez članstva. Jer kako drugačije opisati rad čoveka koji iz dva puta ne može da skupi skupštinski kvorum. Jednom dođu oni koji ga podržavaju. Nema ih dovoljno. Drugi put dođu nezadovoljni i njih nema koliko treba. Ko koga tu...
Ko to vodi srpsko plivanje i po klubovima. Da li su to ljudi željni članarina ili uspeha. Rezultati su odgovor.
Uzgred, mesta održavanja skupština su Novi Sad i kad je bilo po predsednika stani – pani Lučani („istaknuti plivački centar“).
Radosav ima potpredsednike, ali nema generalnog sekretara, Kancelarija je često prazna. Takmičenja se održavaju po automatizmu bez ikakve promocije. Radosav zato ima kritičare u Čaviću, Stjepanoviću, Tadeju... Nisam pristalica da takmičari postavljaju funkcionere. U normalnoj organizaciji je to nemoguće. Sistem se zna. U nenormalnoj je to moguće, jer se sistem ne zna. I zato Radosav trpi. Njegova sujeta je dodatno povređena jasnim stavim Vanje Udovičića ministra omladine i sporta.
Prijatelju, vodiš organizaciju koja je kažnjena sudskom odlukom na koju se nisi ni žalio. U tom slučaju ne smeš da dobijaš novac od države, pokrajine, grada, opštine, mesne zajednice, kućnog saveta. Kratko i jasno kažnjen si.
Ako ministar to objasni dva puta, državni sekretar isto jasno ti je da ti je pesma sa falš notama, a ti opet sviraš na isti način, nešto nije u redu. Možda su navodi oko Čavićevog besa zbog odbijanja uzimanja opreme ili pokušaja prevare Tadeja i Božića tačni. Ali šta se čekalo, gde je bila momentalna reakcija predsednika saveza, ukazivanja na nešto što je, posebno u drugom slučaju, nedopustivo. Šta se čekalo ? I o tome će ministarstvo da povede računa ali to ne menja poentu priče.
Poenta je sledeća, skupština mora da se održi što pre. Treba tačno reći ko je došao, a ko nije. I na toj skupštini treba da se počne iz početka. Drugim rečima da Radosav počne da radi ono što najbolje zna. A to je da se ne bavi vođenjem saveza sporta čiji rezultati predstavljaju snagu svake nacije.
Piše: De. St.
