Crvena zvezda Telekom ispunila je prvi zacrtani cilj, od tri za ovu sezonu – napravila je iskorak u Evropi i plasirala se u TOP 16 fazu Evrolige. Iako je to učinila u velikom stilu i ovaj ispit položila sa najvišom mogućom ocenom, ono što sledi mnogo je teže i zahtevnije i to ne važi samo za ovu sezonu
Sledi prava borba
Crveno-beli košarkaši prosto su oduvali konkurenciju u Grupi D Evrolige. Jedino se Olimpijakos „provukao“ da nije doživeo poraz ove sezone od čete Dejana Radonjića. Ono što još više može da raduje pristalice kluba je odlična košarka koja je prikazana u ovom, prvom delu sezone i to svakako daje nadu da u Evropi može da se napadne i viši plasman.
Za klub su ipak mnogo važnija dva predstojeća cilja, a vezana su za ostvarivanje dominacije u domaćoj košarci, što podrazumeva titule u ABA ligi i domaćem šampionatu. Sa takmičarskog stanovišta mnogo je važnije ovo prvo, dok bi osvajanjem drugog konačno bio razbijen kompleks Partizana, koji je osvojio 13. uzastopnih trofeja. Od ostvarenja tih ciljeva zavisiće i krajnja ocena čitave sezone. Kako su krenuli crveno-beli, za sada deluje da su na dobrom putu, ali ima još mnogo toga da se dešava.
Kratkoročno to je najvažnija bitka, dugoročno ova bitka je važna i zbog rešavanja nekih, akutnih pitanja, prevashodno vezanih za budućnost kluba i pitanje identiteta.
Novi vetrovi definitivno duvaju crveno-belom stranom košarkaškog Beograda (da li je to Železnik ili Mali Kalemegdan ostaće predmet sporenja, bar do 2016. i završetka „Unapred pripremljenog plana reorganizacije KK Crvena zvezda“). Očigledno je da ovo više nije isti klub koji je bitisao do 2011. Oni kojima crveno-bele boje nisu u srcu ovo će protumačiti kao potvrdu svojih teza da KK Crvena zvezda Telekom, kršteno Beograd, nije ista ona Crvena zvezda, već „mali klub iz Železnika“ koji je promenio odelo. Ta tvrdnja i nije daleko od istine, ali teško da može da se posmatra kroz gledište Delija i Grobara. Prvi se stide dodatka Telekom, za koji im je jasno da označava mnogo više od sponzora, tačnije potvrđuje da je ovo ipak pravno drugi klub, u odnosu na onaj za koji su navijali do 2011. Drugi pak potenciraju da je to samo „preobučeni“ FMP Železnik.
Sam Nebojša Čović, vlasnik FMP Železnika i predsednik KK Crvena zvezda, priznao je da FMP može da bira kako će da se zove, tako da u svemu tome suštinski nema ničeg spornog. Na kraju krajeva FMP je do 2011. predstavljao po mnogo čemu svetliji primer u srpskoj košarci od „večitih rivala“ i taj pelcer se oseća i sada u Crvenoj zvezdi Telekom. Međutim, ono što je glavno pitanje još ne izbija na površinu i to bi mogao da bude veliki problem za budućnost kluba.
Ostalo je manje od dve godine do završetka famoznog „Unapred predviđenog plana reorganizacije KK Crvena zvezda“, posle čega sledi rasplet. Mediji i čitava košarkaška javnost, bar ona naklonjena Crvenoj zvezdi, krije kao zmija noge, dodatak Telekom i nipošto ne želi da se priča o tome, ne shvatajući da time čine samo medveđu uslugu omiljenom klubu. Mnogo je bolje da se sada postavi pitanje da li je ovo privatni klub Nebojše Čovića, ili je to „ona“ Zvezda sa Malog Kalemegdana, samo u trenutku kada izvodi „gimnastiku“ kako bi se pročistila od dugova. Iako bi mnogi stavili ruku u vatru da je to ovo drugo, nisam baš siguran da je to na umu i Nebojši Čoviću, koji je u ovom trenutku ipak glavni igrač u klubu. Ukoliko se sada ne bude rešavao budući status Crvene zvezde, može se doći u situaciju da onaj, koji je o tome razmišljao, samo isporuči rešenje i „papire“, koji pokazuju da je „nešto njegovo“. U tom slučaju ni plasman na Fajnal for Evrolige, ni titule na Jadranu i Srbiji, neće predstavljati ništa drugo do samo lepog, ali kratkog sna, bolesnika koji je u komi i kome se lagano bliži smrt.
Piše: Vladimir Vesić
