Više sreće nego pameti imali su „orlići“ kad su izborili baraž za predstojeće Evropsko prvenstvo 2015. godine u Češkoj. Pobedili su u poslednjem kolu kvalifikacija Severnu Irsku sa 4:1 i čekali rasplete nekoliko mečeva, s obzirom da svoju sudbinu nisu držali u sopstvenim rukama.

Pustite tu decu da na miru igraju fudbal!

Dva dana pre utakmice niko nije pričao o tome zašto je Mlada reprezentacija dozvolila da joj dalji put zavisi od nekog drugog, već zašto Fudbalski savez i selektor A tima Dik Advokat neće da puste nekoliko reprezentativaca da idu i pomognu svojim klasićima da savladaju prepreku zvanu Severna Irska. I tolika se halabuka digla kao da je Severna Irska Španija iz najboljeg vremena, pa Ćurčićevim izabranicima treba specijalna pomoć ne bi li je pobedili. Niko da se zapita šta ćemo uopšte da tražimo na tom prvenstvu, među osam najboljih selekcija, ako nismo u stanju da pobedimo Severnu Irsku?!

Kao što važi nepisano pravilo da se u Srbiji pažnja skreće na to kako je neka pevačica poznata svojoj široj familiji pšromenila boju, ne bi li se zamaskirali stvarni problemi, obično ekonomsko-političke prirode, tako je i ovde apostrofiran sebični Tole Karažić koji jednostavno nije pustio igrače iz A selekcije.

Srećom, „orlići“ su lagano savladali autsajdera, zaslužili sve čestitke, kako oni, tako i selektor Ćurčić, jer svaki je uspeh vredan poštovanja. Ipak, prioriteti moraju da postoje i da se i oni poštuju, a Srbiji je prioritet A selekcija. Budimo realni, mnogo je godina prošlo otkad su se „orlovi“ plasirali na neko jako takmičenje. Samim tim, u očima navijača reprezentacija odavno nije prioritet, što je moglo da se vidi na meču sa Francuzima, gde su puleni Dika Advokata pred sablasno praznim tribinama igrali za utiske.

Kad je već tako, onda je valjda bitnije da se ti mladi talenti svetske klase ujedine i probaju konačno da se domognu takmičenja vrednog pažnje ovog naroda. Čast mladima, ali više pažnje izaziva otvoren trening Baneta Ivanovića, Ace

Kolarova i drugara, nego kvalifikaciona utakmica Mlade selekcije. Pritom, ko to garantuje da ćemo ako imamo uspešnu Mladu reprezentaciju, imati i jak A tim? Gde su danas svi ti igrači koji su pokoravali Evropu u proteklom periodu?

Čije boje brane Omladinci kojima smo se 2013. godine svi divili pet dana po okončanju prvenstva, a onda jednostavno zaboravili na njih?!
Kad se sve sabere i oduzme, nisu Mladima trebali Marković, Mitrović, Jojić i ostali vunderkindovi, kako bi zajedničkim snagama savladali Severnu Irsku.

Znali su oni da mogu to i bez njih. Ali trebao je nekom alibi za slučaj da rasplet ne bude povoljan po Srbiju. Trebalo je imati spremnu žrtvu u koju će se uperiti prstom, kad se Mlada selekcija tamo negde ne kvalifikuje. A sve to, zapravo suštinski nije ni bio problem, već kao i obično poslužilo kao povod za peckanje vodećih struktura i upisivanje recki za „ti si i to zeznuo“. Jer nikad se ne zna kad će nekom zatrebati da izvuče iz rukava da, eto, Mlada selekcija nije pomerila fudbalske granice, pošto Tole nije dozvolio najjačim igračima da joj se pridruže... Krajnje je vreme da moćnici puste tu decu na miru da igraju fudbal i nađu sebi drugi vid zabave. Očigledno „orlićima“ solidno ide i bez „pomoći“ iz vrha ...