Vest da je Mančester junajted ispao iz Liga Kupa od, prosečnom ljubitelju fudbala nepoznatog MK Donsa, dočekana je sa nekakvim čudnim osećanjem radosti u srpskim medijima. Ne samo što je veliki Mančester predvođen velikim Van Galom ispao, nego je načisto osramoćen, pošto je pregažen sa 4:0. Ništa bolje slavni Holanđanin nije počeo ni prvenstvo. Od fudbala su ga odučavali najpre Svonsi, a zatim Sanderlend i Barnli. Dakle, ukupno sedam primljenih i dva data gola u zvaničnim mečevima dosad.
Nož pod grlo
Kao što sam već rekla, sudeći po opisivanju njegovog učinka u srpskim medijima, Van Gal bi već trebalo da traži drugi posao. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da umesto uprave Junajteda i porodice Glejzer o njegovoj sudbini odlučuje recimo upravni odbor Crvene zvezde ili ne daj mu Bože, Dragan Đurić. Pa ne samo da bi tražio drugi posao, nego bi uz otkaz dobio i prigodne „preporuke“, tako da ga nijedan pristojan klub koji imalo drži do sebe ne angažuje ni za džabe.
Na sreću Van Gala, Mančester junajted nije srpski klub, gde se čim nešto pođe naopako treneru stavlja nož pod grlo. Verovatno naučen da radi i inače u takvom okruženju, ni on nijednog trenutka nije izašao spuštenog pogleda i pokornim tihim glasićem uputio izvinjenje navijačima zbog debakla na startu. Ne. Umesto toga, skoro pa zapovednički, objasnio je da mu treba vreme, da imaju vere i da ga puste da radi na miru. Valjda je to odlika velikih, koju su poznavaoci prilika u našem fudbalu imali priliku da vide retko ili nikad.
Međutim, ima tu jedna zanimljivost, koja je primenjiva u svim segmentima života, ali je u našem fudbalu jako izražena. Povod i razlog za neki potez dijametralno su suprotni. Pa recimo, tim veže tri poraza, navijači već vrše pritisak, traže ostavke, uprava se uzmuva, a trener, kao po običaju kaže da preuzima krivicu na sebe i stane iza igrača.
I gde ćete bolji scenario za one koji bi trebalo da vode računa da u klubu sve funkcioniše, koji presipaju iz šupljeg u prazno, bacaju prašinu u oči, a bolje od svega uperuju prstom u krivca za lošu situaciju?! Na zicer im naleti nesrećni trener, kojeg brže bolje potrče da otpuste i pokažu kako su isterali odgovornog za loše stanje, a oni ispali heroji, pažljivo brinući o klubu.
I tako u nedogled. Na klupu sedne novi tampon između uprave i problema, oko vrata mu se već stavi svilen gajtan i čim doživi malo ozbiljniji kiks, završi epizodnu ulogu. Za sve to vreme glavni krivci ostaju, ukopavaju klubove još dublje, uspešno prodajući demagogiju posvećenih štićenika fudbalskih velikana.
A tamo negde u Engleskoj, veliki Van Gal predbrodi neuspehe zajedno sa upravom velikog Mančester junajteda, koja mu ne zabada nož u leđa i zajedničkim snagama krenu ka novim pobedama. I mogu pojedinci u skupim odelima i sa priučenim manirima da se prave Englezi koliko hoće, ali mnogo će vode proteći Dunavom dok istinski nauče nešto od toga...
