Oboje su vrhunski sportisti. Kristina je rukometna reprezentativka sa, već zavidnom internacionalnom karijerom, dok je mlađi brat Zlatko ovog proleća zakoračio na najveću domaću fudbalsku scenu u dresu OFK Beograda

KRISTINA I ZLATKO LIŠČEVIĆ: Jedno drugom najveća podrška i najbolji trening partner!

> 16:23

"Krv nije voda", "Iver ne pada daleko od klade", narodne umotvorine koje su se pokazale tačnim i na primeru porodice Liščević. Kristina (25) je dugogodišnja rukometna reprezentativka Srbije, od koje mnogo toga zavisi. Trenutno igra za francuski Mec, sa kojim se takmiči u Ligi šampiona, ali bi uskoro trebalo da promeni sredinu. Njen dve godine mlađi brat Zlatko ovog proleća potpisao je za OFK Beograd i iz srpskoligaškog fudbala zakoračio na najvišu domaću fudbalsku scenu - Jelen super ligu, a partijama u prva dva prolećna kola pokazao je da će biti veliko pojačanje za Romantičare.

Ekskluzivno SuperSport vam donosi prvi zajednički intervju dvoje sjajnih sportista, koji na svakom koraku ističu da su jedno drugom najveća podrška i da jedva čekaju svaki jun i jul kako bi zajednički započeli pripreme.

KRISTINA: Zlatko i ja imamo savrŠen i jako otvoren odnos....Za sve smo tu i spremni na razgovor. Veoma često se čujemo tako da ne propuštamo ni jedan dan dobrog ili lošeg perioda, što sportskog što privatnog. Tu smo jedno drugom da pomognemo oko odluka i iznesemo svoja mišljenja o novom klubu, igračima ili trenerima. Smatram da to što smo Zlatko i ja profesionalni sportisti moze biti samo veliki plus za oboje. A Danijel kao treći i najmlađi za nas je snaga i mezimac porodice. Koliko god da smo u mogucnosti pratimo jedno drugom utakmice, mada iskreno ja retko kada imam priliku da ga gledam u direktnom prenosu, ali sam uvek obavestena po zavrsetku.

Mnogo me raduje njegova odluka odlaska u OFK Beograd, veliki korak za njega i njegovu budućnost, sada ostaje samo rad a to je ono sto najvise volimo. Kao i uvek spremaćemo se zajedno u junu i julu za nove izazove i to mi je omiljeni deo "priprema".

ZLATKO: Imamo sjajan odnos. Jedno drugom smo najveća podrška, nema tu nikakvog rivalstva. Samo mi znamo kroz šta smo prošli. Ona je imala jako težak period u Crvenoj zvezdi, a ja nezgodnu povredu, ali smo sve to lakše prevazišli jer smo imali jedno drugo.

Oboje ste jedne od početnih koraka pravili u Crvenoj zvezdi. Zlatko kao veliki Zvezdaš nisi dobio pravu šansu, i da li ostavljaš mogućnost da se posle OFK Beograda vratiš na Marakanu? Kristina, sa druge strane imala si veliko iskušenje u rukometnom klubu i koliko ti je ono značilo u građenju dalje karijere?

ZLATKO: Veliki sam Zvezdaš u duši i žao mi je što tamo nisam uspeo. Međutim, sada mi je prioritet odlazak u inostranstvo posle OFK Beograda, koji bi trebalo da mi bude odskočna daska. Ipak, ukoliko bi usledio poziv sa Marakane ne bih ga odbio.

KRISTINA: Moj zivot u Beogradu jeste bio dosta težak,narocito u periodu odlaska iz Crvene Zvezde, gde sam velikim delom ostajala i gladna jer brat i ja nismo imali dovoljno da bi kupili hranu. Da tada nisam imala NJEGA ne znam ni gde bih živela. Naravno nikome tada nisi želeo da staješ na muku, pa čak ni najboljim prijateljima, tako da je retko ko i znao da imamo problem. Čak ni roditelji nisu znali veliki deo priče, ali je ujedno bio i jedan od lepših perioda mog života. Recimo, tu su stvorena neka velika prijateljstva koja i dan danas traju, naučene su lekcije kako se boriti kada je teško i kada se nema, kako ceniti zivot i ljude koji su uvek bili uz tebe u momentu kada nemaš. Kako treba verovati u svoj san do kraja ma koliko rizik bio velik....ZATO MENI I JESU MOJA DVA BRATA NAJVECA MOTIVACIJA I SNAGA  jer kada mi je bilo teško uvek su bili tu za mene i da mi vrate osmeh i da mi daju snagu da izguram do kraja i da nas ostvarim, oduvek sam znala da mi to mozemo!

Kako vidite sadašnji trenutak, možda i prelomni u svojim karijerama?

KRISTINA: Bolna tacka i težak period za mene. Pripremni deo i početak sezone "drmao" me je veliki gripi tj virus, koji me je držao pet meseci, jako bitan period za svakog sportistu pogotovo za mene koja nije poznata po jakoj konstituciji. Ubrzo posle toga usledila je povreda skočnog zgloba gde su nategnuta tri ligamenta. Ne mogu da se pohvalim odlicnim utakmicama ili nekim dobrim potezima jer ih nije bilo, ali nastavljamo dalje. Svaki sportista prolazi kroz te faze, a ja sam prošla i preko pet operacija tako da ovo nije za poredjenje.

Nezadovoljstvo novog trenera u mom sadašnjem klubu nas je navelo na dogovor da je ipak bolje promeniti sredinu. Naravno i dalje igram Ligu sampiona i domaću ligu, dajem sve od sebe i ide baš na bolje, jer nam dolazi jaka kvalifikaciona utakmica sa reprezentacijom Srbije protiv Rumunije. Imam jak osecaj da možemo u Rio i jako sam skoncetrisana, ali i svesna da je put do njega tezak ali ipak i realan.

Imali smo mali "defekt" ili nesreću na prvenstvu u Hrvatskoj i Mađarskoj, gde je puno devojaka ostalo povređeno. Ovog puta se iskreno nadam da izlazimo u najjacem i najspremnijem sastavu bez povreda i opravdanja.

ZLATKO: Mislim da je odlična stvar što sam prešao u OFK Beograd. Mlada ekipa, zdrava sredina, dobar radi i atmosfera. Na pripremama u Turskoj i Medulinu imali smo sve uslove. Na startu prvenstva igrali smo dve teške utakmice, osvojili bod protiv Vojvodine, za koju svi znaju ko je i šta je, a na teškom terenu smo izgubili od nezgodnog Spartaka, ali verujemo da će biti bolje u narednim mečevima.

Što se tiče mene lično zadovoljan sam, a sa minutažom koju mi je ukazao trener i prezadovoljan. Mislim da sam do sada opravdao poverenje, a uveren sam da će to biti još bolje u nastavku kada se uigramo.