Partizan je najzad srušen u košarci. Ostaje šansa crno-belima da nastave neverovatan niz uzastopnih šampionskih titula u Srbiji, ali utakmica sezone i ono glavno – borba za Evroligu, pripala je Crvenoj zvezdi Telekom i to je prva velika pobeda ovog tima nad Partizanom od kada ga predvodi Duško Vujošević
Konačno!
Ono što nije uspelo Aleksandru Trifunoviću, Zmagoslavu Sagadinu, Draganu Šakoti, Svetislavu Pešiću, Vladi Đuroviću, Bošku Đokiću, Vladi Vukoičiću, Igoru Rakočeviću, Vuku Radivojeviću, Milošu Teodosiću, Milanu Guroviću, Nemanji Nedoviću, Nemanji Bjelici, Džejmsu Skuniju Penu, Obini Ekezijeu, Redžiju Frimenu, Frendu Kimaniju, Demarkusu Nelsonu, Tundžiju Avodžobiju, Živoradu Anđelkoviću, Igoru Žeželju, Goranu Vesiću, Raši Radovanoviću i još mnogima, uspelo je Dejanu Radonjiću, Nikoli Kaliniću, Stefanu Joviću, Bobanu Marjanoviću, Luki Mitroviću, Branku Laziću, Jaki Blažiču, Markusu Vilijamsu, Čarlsu Dženkinsu, Maiku Cirbesu, i iznad svih Nebojši Čoviću.
Upravo poslednji je vodio, možda i najkontinuiraniji i najžešći rat (ovog puta se ograničavamo na sportski teren) sa Partizanom, oličenim u Dušku Vujoševiću, koji je domaćom košarkaškom scenom dominirao poslednjih, skoro 15 godina, što kao čelnik FMP Železnika, što kao čelnik Crvene zvezde. Verovatno je, upravo njemu pobeda Crvene zvezde Telekom, kluba simbioze Crvene zvezde sa Malog Kalemegdana i njegovog FMP Železnika, nad Duletovim Partizanom, velika satisfakcija za sve što je radio u ovom sportu.
Dakle, jedna era je završena. Ne zato što je Partizan izgubio, i ne zato što će propustiti Evroligu, već zato što se sada oba kluba nalaze na svojevrsnoj raskrsnici. Crvena zvezda Telekom, koja će verovatno da trijumfuje u finalu ABA lige, da li protiv Budućnosti ili Cedevite, može da uživa u danima slavlja. Ostvaren je primarni cilj – obezbeđena nova sezona u Evroligi. To će sa sobom doneti mnoge pozitivne stvari, kao što je atraktivnost kod dovođenja igrača, što Partizan neće imati i ovo bi mogla da bude podloga za višegodišnju dominaciju.
Ispostavilo se da je dovođenje Nikole Kalinića, Stefana Jovića, čekanje Luke Mitrovića bila pravilna investicija u budućnost, dok je dolazak Markusa Vilijamsa, Maika Cibresa, zadržavanje Jake Blažiča i Čarlsa Dženkinsa bio tačno onaj dodatak, koji je trebalo da donese takmičarski rezultat. E, sada se postavlja pitanje šta dalje?
Ako se budemo držali isključivo terena, prvi zadatak je, kako nadomestiti siguran odlazak Bobana Marjanovića? U svakom slučaju dovođenjem nekog igrača, a to bi mogao da reši dolazak Nikole Jokića, ili stranca, a on će biti olakšan plasmanom u Evroligu. Ostale kadrovske probleme takođe olakšava činjenica da će crveno-beli biti jedini srpski predstavnik u elitnom klupskom takmičenju Starog kontinenta.
Mnogo važnije pitanje je, šta se dešava kada se za godinu dana završi „Unapred predviđeni plan reorganizacije“ kluba? Razni scenariji su mogući. Da stanje ostane ovakvo kakvo jeste, što će reći sve isto kao što je bilo i ranijih godina, da Crvena zvezda koristi sve kapacitete FMP Železnika, ali da sedište bude ponovo na Malom Kalemegdanu i da se iz imena izbaci ono Telekom. To otvara neka druga pitanja, pre svega kakav je tu status Nebojše Čovića? U takvoj preraspodeli on bi bio „samo“ predsednik KK Crvena zvezda, što već jeste, ali bi mogao da bude smenjen u svako doba, a FMP Železnik i svi ti kapaciteti, ipak su njegovi. Kako bi se rešila ta situacija?
Drugi scenario je, da se Crvena zvezda odmrzne, nastavi tamo gde je stala Crvena zvezda Telekom, ali da se kapaciteti vrate FMP Železniku i da se stanje vrati na ono pre 2011. samo što ovog puta ne bi bilo dugova. Prvo, pitanje je da li je to izvodljivo sa pravnog stanovišta, a drugo pitanje je, kakav je odnos original Crvene zvezde prema Nebojši Čoviću, čiji je FMP Železnik poslužio za vraćanje dugova.
Treći scenario bi, pravno, nekako bio i najopravdaniji, ali u srpskoj realnosti najmanje očekivan. A to je, da očišćena Crvena zvezda sa Malog Kalemegdana krene od najnižeg ranga takmičenja, pošto pet godina nije učestvovala nigde, a da FMP Železnik igra Evroligu, što je pod imenom Crvene zvezde Telekom izborio ove sezone. Od rešenja ovog pitanja, zavisiće i budućnost, kako Crvene zvezde, tako i FMP Železnika.
Šta će biti sa Partizanom? Najtrofejniji srpski klub sada se nalazi na prekretnici, na kakvoj je bio posle Gana 1988, Istanbula 1992, Barselone 1998. ili Pariza 2010. Uglavnom su crno-beli izlazili jači. Posle Gana usledio je Istanbul gde je postignut najveći uspeh. Posle Istanbula, kada su usledile teške godine, kako za zemlju i narod, tako i za sport, Partizan se izdigao i samo šest godina kasnije izborio novi plasman na fajnal-for. Te godine je, izgubljena titula i usledilo je četvorogodišnje lutanje, a onda i era Duška Vujoševića, koja je krunisana 2010. učešćem na novom fajnal-foru u Parizu, ali i postepenim opadanjem koje je usledilo.
Jeste da je Partizan osvajao titule i od tada, ali neki pogrešni potezi, što uprave, što tadašnjeg trenera Vlade Jovanovića (bio do 2012. kada se vratio Vujošević), doveli su do gubitka finainsijske stabilnosti, što pritiska klub već tri godine, a to se nekako prikrivalo fanatičnim radom Duleta Vujoševića i domaćim titulama. Međutim, rezultata u Evropi odavno nema, pa ni proizvodnje ekstra talenata (Bogdan Bogdanović jedini izuzetak), a porazom od Crvene zvezde Telekom otvorilo se pitanje kako dalje?
To je, u stvari, pitanje za predsednika Predraga Danilovića, koji se po mnogima i nije mnogo pitao pored Vujoševića. Možda je došlo vreme da se trofejnom stručnjaku, ili zahvali, ili kao najbolje moguće rešenje, da funkcija u klubu, nekog sportskog direktora i da pomaže nekom budućem nasledniku, na primer Aleksandru Đorđeviću. Pored toga što se pojavljuje odsustvo rezultata, ono što Vujoševiću ne ide u prilog je zdravstveno stanje i sve češće upadanje u konfliktne situacije, koje su počele ozbiljno da opterećuju klub. Zbog toga je potrebno da Danilović prelomi, u korist budućnosti kluba, ali za tako nešto je potrebna hrabrost, a to je pitanje svih pitanja. Da li Danilović ima hrabrost da preuzme i faktički rukovodeću ulogu u KK Partizan?
Piše: Vladimir Vesić
