Bolji poznavaoci srpskog fudbala i navijači Partizana sigurno pamte čuvenog Stojančeta Ristevskog. Brkatu priliku koja se dobrih 20 godina kao neizbežna ikebana smešila kad god bi neki novi igrač potpisivao ugovor sa crno-belima

Stojanče, živeli!

> 17:42

E, taj Stojanče, toliko nalik na zaštitno lice "Rubin vinjaka", ostao je upamćen po tvrdnji da je ponosan što u radnoj knjižici ima samo dva potpisa - Slavka Zečevića (kad je primljen za operativca DB-a) i Zečevićevog sina Žarka (koji ga je uhlebio u Fudbalskom klubu "Partizan").

Ta neodoljiva i skoro nedokučiva simbioza Službe, Zečevića i Partizana kao da je ponovo vaskrsla ovih dana, mnogo posle odlaska uvaženog gosn Ristevskog u zasluženu penziju. Stojanče ne mora da brine jer ga se Služba sigurno seti za Dan bezbednosti, ali je zato (ne)jasno odakle se, reklo bi se jači nego ikada, vratio Žarko Zečević.

Ispostaviće se - apsolutni gospodar Zborova, Aktiva, Sekretarijata i ostalih titoističko-udbaških tvorevina koje metla istorije, nažalost, nije počistila još tamo neke 1948. nego ih zanavijek zapatila u mučenom Partizanom. U tom socrealističkom brlogu, Zečević se, gle čuda, najbolje snašao i faktički ustoličio novog predsednika kluba, čija će moć odlučivanja biti taman kolika i Vulinova u Vladi Srbije. Pobrinuće se, dakle, za novogodišnje paketiće pošto će onaj najvredniji, najveći i najunosniji (FKP), kako stvari stoje, sa sve ukrasnom mašnom biti izuzet od jednog i predat na korišćenje drugom centru moći i vlasti.

U ovoj osiromašenoj i bednoj zemlji, gde se uspešna preduzeća mogu izbrojati na prste jedne osakaćene ruke, sportska družina iz Humske je možda i poslednja zlatna koka. Zato su se u borbu oko Đurićevog naslednika i uključile partijske armije koalicionih partnera, zaboravivši na saradnju i ušavši u sukob "do istrebljenja". Obe strane u svojim redovima imaju i neizostavne "legende" - trojanske konje i magarce sa zavidnim simpatijama međ partizanovcima, koji su se zbog kockarskih dugova, viška sujete, žeđi za osvetom i sličnih prizemnih interesa i pobuda stavili u službu ove/one opcije.

Na takvu obmanu, međutim, teško da će nasesti iko od običnih, iskrenih, zdravorazumskih navijača. Čestitih ljudi nespremnih da biraju da li im je draža hitra eutanazija Partizana ili njegovo postepeno i bolno umiranje. Oni drugi, predstavnici "prave priče", na vreme su istakli stav jasnim transparentom na južnoj tribini stadiona JNA, osluškujući vetrove promena uspešnije od silnih školovanih analitičara i klupskih simpatizera. A Zečević će im valjda oprostiti one krstove, sahrane i druge performanse iz doba kada je bivši igrač KK "Partizan" svojevremeno teran iz fudbalske sekcije kluba. Istog onog iz kojeg, kako sam ističe u današnjem razgovoru za Naše novine, nikada i nije otišao...

Stojanče, živeli!

Piše: Bojan Babić