Uprkos najavama da bi izbori za predsednika FK Crvena zvezda mogli da budu najzanimljiviji ikada, sa čak tri kandidata, sve se završilo na tome da se sadašnji v. d. Svetozar Mijailović jedini zvanično uključio za mesto prvog čoveka, nekada srpskog, balkanskog i evropskog giganta

Zašto mora jednoglasno?

To faktički znači da je Milailoviću dovoljan i jedan glas da bi i zvanično bio promovisan u zvanje, koje je nosio u Zvezdinom zlatnom dobu od 1987 – 1993. Naravno, to retko ko zna, jer je tada bio u dubokoj senci generalnog sekretara Vladimira Cvetkovića i direktora Dragana Džajića, koji su se najviše isturili posle istorijskog uspeha u Bariju 1991. Taj podatak, koliko god nekome delovao kao bespotrebno vraćanje u prošlost, pokazuje prave interese, stvarnih rukovodilaca na Marakani.

Sasvim je očigledno da su ovim raspletom najveći dobitnici u čitavoj priči Zvezdan Terzić i Slaviša Kokeza. Prvi će biti posle izbora i zvanično generalni sekretar, a drugi potpredsednik kluba, ali u stvarnosti biće ljudi od kojih će sve zavisiti u Ljutice Bogdana 1a. To se ne sviđa mnogim „Zvezdašima“, koji su najviše želeli da vide na čelnoj funkciji Petra Škundrića, zbog već poznatih veza u Ruskoj federaciji i najvećeg potencijala da donese, ono što je klubu najpotrebnije – novac. Međutim, Škundrić je odustao od kandidature.

Glavno pitanje u celoj priči je, zašto je aktuelni predsednik SD Crvena zvezda izašao iz trke za prvog čoveka najtrofejnijeg srpskog kluba? Nekadašnji ministar energetike i rudarstva, inače najzaslužniji za dolazak Gazproma u Crvenu zvezdu, navodno je imao samo jedan zahtev, da dobije jednoglasnu podršku u klubu. Naravno, ta želja je pratila tradiciju, jer do sada se za predsednika Zvezde uglavnom kandidovala jedna ličnost kako bi se izbeglo „cepanje“.

Međutim, ta praksa je nespojiva sa demokratskim društvom, kakvom Srbija navodno teži. Uopšte, zbog čega je toliko važno da sve bude jednoglasno? Zašto je problem da se, poput izbora u najvećim evropskim klubovima Barseloni i Realu iz Madrida, pojave dva, tri ili više kandidata? Videli smo koliko je „jedinstva“ i „podrške“ bilo za one predsednike koji su dobijalu „jednoglasnu“ podršku. Ako Srbija ide u Evropsku uniju, ako Crvena zvezda želi da se vrati na staze stare slave, kada je bila veliki evropski klub, morale bi i da se prihvate neke osnovne evropske vrednosti. A ona najosnovnija je sloboda i proces izbora. Pa šta i ako neko izgubi izbore, pa nije valjda smak sveta?! Pružiće ruku pobedniku, čestitaće mu, a onaj koji bude izabran imaće definitivno snažniji legitimitet da vodi klub u izuzetno teškim vremenima.

Zato Petar Škundrić do nedelje, kada je poslednji rok za podnošenje kandidature, mora da prelomi u sebi šta mu je važnije. Da li da sačuva „ponos“ i ne dozvoli da bude pobeđen, ili da se do kraja bori za „svoju“ Crvenu zvezdu. Već samim činom kandidovanja i ulaska u trku sa „Čika Tozom“ i ekipom oko njega, Škundrić će pokazati da Marakanom duvaju neki novi vetrovi i to će biti prvi signal da može da počne, dugo očekivana i preko potrebna, otvorena rasprava među svim „Zvezdašima“ o daljem pravcu razvoja kluba, koji čekaju mnogi ozbiljni izazovi.

Piše Vladimir Vesić