Po svemu sudeći, Radovan Ćurčić biće novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, što je svakako dobra vest. Za šefa stručnog štaba mlade reprezentacije i trenutno v. d. glavnokomandujućeg Orlova zalaže se i potpredsednik FSS Savo Milošević, koji je dobio prava da „sam“ bira selektora. Ipak, dok se to ne ozvaniči sve je moguće, jer vrlo dobro se zna da kod Tomislava Karadžića ništa nije sigurno
„Devojka za sve“ i „Žrtveni jarac“
Radovan Ćurčić kao selektor Srbije jedino je logično rešenje u ovom momentu. Čovek, koga zovu i „devojka za sve“, zato što je uvek na raspolaganju da uskoči i preuzme funkciju koju niko neće, idealan je kandidat za potpuno ruiniranu reprezentaciju, što moralno, što takmičarski. Posle svega tri kola u kvalifikacijama za EURO 2016. šanse da Srbija ode direktno na šampionat gotovo su nepostojeće, a nešto su dostižnije za baraž, mada će i tu biti velike bitke sa Albancima, pa u takvoj situaciji valja proći što „jeftinije“ kada je ovaj takmičarski ciklus u pitanju.
Zbog malih šansi da se ode na veliko takmičenje i očigledne želje da se ne troši mnogo novca, potpuno je nerealno da reprezentaciju preuzmu „jača imena“ poput Dragana Stojkovića, Aleksandra Stanojevića, Milovana Rajevca, da ne govorimo o potpuno nerealnim opcijama kao što su Siniše Mihajlović i Miroslava Đukić. U stvari, jedina realna opcija upravo je Radovan Ćurčić.
Naravno popularnom Ćuretu to nije jedini kvalitet. Kao selektor mlade reprezentacije pokazao je da može da ostvari i „nemoguć“ zadatak, poput eliminacije Španije, ubedljivo najbolje reprezentacije Starog kontinenta u tom uzrastu i to bez pola, ionako „osakaćenog“ tima. To je podvig kakav gotovo nijedan trener neke nacionalne selekcije pre njega nije ostvario i sasvim je dovoljna preporuka da mu se da najodgovornija uloga. Da ne govorimo da je već bio v. d. selektora i to posle Pižona Petrovića 2011. pa bi ipak bilo ponižavajuće za, korektnog trenera i dokazanog patriotu, da ponovo završi misiju samo sa tim statusom.
Njega je izgurao Savo Milošević, novopečeni potpredsednik, koji je dobio ekskluzivni zadatak da izabere novog selektora. Samo po sebi, kao što se već istaklo, to je dobar i jedini mogući potez. Domaćim medijima nije dugo trebalo a da promovišu legendarnog centarfora reprezentacije SR Jugoslavije i SCG u Toletovog naslednika, jer mu je, eto „doživotni“ predsednik dao zadatak, koji je do sada prepuštao isključivo samom sebi.
Međutim, to može biti, a verovatno i jeste mač sa dve oštrice. Kada je Tomislav Karadžić u pitanju, mora se podvući da je on, ipak suviše vezan za vlast i sadašnji položaj, što je nebrojano puta pokazao. U tom maniru, ovo bi moglo da se shvati kao vešt manevar da bi se sačuvala, pa čak i produžila vlast. Kako su šanse Orlova da se nađu u Francuskoj zaista male, što zbog objektivnih razloga poput teškog rasporeda (dva meča sa Portugalom, gostovanja Danskoj i Albaniji), što zbog subjektivnih razloga kao što je poremećena atmosfera usled očajnih rezultata, Toletu se ne bi ni isplatilo da se isturi i bira novog selektora. Jasno je da bi i on izabrao Ćurčića, ali je ipak nekako bolje da to uradi neko drugi, neki „žrtveni jarac“ poput Sava Miloševića.
Jer u slučaju, gotovo garantovanog neuspeha, on bi išao na dušu Radovana Ćurčića „neatraktivnog rešenja“, koji samim tim i nije po Toletovom ukusu, ali i Miloševića, koji sa oreolom gubitnika, nikako ne bi mogao da se kandiduje za čelnika srpske „Kuće fudbala“, a gura se uveliko priča da se on „priprema za naslednika“, sve u cilju da opozicija ne može da isturi svog čoveka i napravi aktivnu kampanju, jer kakve šanse Nebojša Leković, trenutno prvi favorit, ima protiv takve igračke legende. Samim tim, opet bi se „zbrisao“ prostor ispred Toleta Karadžića da bude „spasitelj“ i dovede neko bombastično ime za selektora, od koga će se „tresti zemlja“ i opet da on, poput Advokata ili Mihajlovića, bude odgovoran za neki novi neuspeh reprezentacije umesto „doživotnog vladara“ srpskog fudbala.
Piše Vladimir Vesić
